Vlast je čvrsto namerila da baš u tom ekološkom raju izgradi branu, dugačku devet kilometara, visoku 68 metara, što će poremetiti čitav ekosistem koji bi uskoro mogao biti proglašen Specijalnim rezervatom prirode prve kategorije
Foto: Ivan Nikolić
Veliki Rzav u svojih 66,6 kilometara toka od planine Mučanj do ušća u Moravicu kod Arilja spaja sve što jedna reka može poželeti. Smatran najčistijim vodotokom Srbije i jednim od najčistijih u Evropi, Rzav tvori kanjon vanredne lepote i stanište je više od 450 biljnih i životinjskih vrsta, uključujući i endemske, od kojih je 36 divljih vrsta flore pod režimom zaštite.
Salmo trutta, autohtona potočna pastrmka čuva svoj autentični genetski materijal u nekontaminiranim brzacima reke, čijih bi oko 51 kilometar trebalo uskoro da bude proglašeno Specijalnim rezervatom prirode prve kategorije. I pre nego što se to zvanično dogodi, na tom području, prema Zakonu o zaštiti prirode, zabranjuju se aktivnosti koje bi ugrozile vrednosti zbog kojih je pokrenut postupak zaštite. Uz to, smatra se da to područje ima potencijal da uđe pod protektorat Natura 2000. Na toj teritoriji nalazi se 11 nedovoljno istraženih arheoloških nalazišta, a iz stenovitog korita kod sela Visoka izbija termalna voda sa lekovitim svojstvima.
Dok Goran Puzović, direktor Srbijavoda, tvrdi da će brana obezbediti zdravu pijaću vodu za 500.000 žitelja Arilja, Čačka, Lučana, Požege i Gornjeg Milanovca, zvanična statistika procenjuje da na tom prostoru živi jedva 200.000 stanovnika
I baš u tom ekološkom raju, vlast je čvrsto namerila da izgradi branu Svračkovo, dugačku devet kilometara, visoku 68 metara, na svega 10 kilometara od centra Arilja. Brana će napraviti akumulaciju zapremine 28 miliona kubnih metara vode, zarobivši brzake u jezero, što će poremetiti čitav ekosistem (pod zaštitom) i promeniti mikroklimu sečom stabala u koritu akumulacije.
Oko jezera izgradiće se vikendice privilegovanih (i u budućoj zoni sanitarne zaštite, gde se uveliko kupuju placevi). Tako će argument za proglašenje područja rezervatom, da je ono „minimalno izloženo antropogenom uticaju“, pasti u sve ustajaliju i zatrovaniju vodu Velikog Rzava. Sama brana, izgrađena na nezgodnom mestu, pretiće poplavnim talasom nalik osrednjem cunamiju, ako ne daj bože bude popustila.
Reanimacija greške
Zauzvrat, „500.000 žitelja Arilja, Čačka, Lučana, Požege i Gornjeg Milanovca dobiće zdravu vodu za piće“, poručuje Goran Puzović, direktor JVP Srbijavode, u ulozi aktuelnog investitora tog kapitalnog državnog projekta. Puzović se očito zaneo, budući da u pobrojanim mestima živi jedva 200.000 stanovnika. Prema avgustovskoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, u Arilju i Lučanima živi oko 16.500, u Požegi 25.500, Gornjem Milanovcu 38.500 i Čačku 104.500 ljudi.
Brana Svračkovo Foto: Radar
Ta brojka kojom se Puzović u ime države šepuri zapravo je odjek starih planova bivše SFRJ iz sedamdesetih prošlog veka, kada je industrija bila u razvoju, pa se računalo na rast broja stanovnika i njihovih potreba za vodom.
U Rzavu živi i nekoliko vrsta koje su zaštićene Bernskom konvencijom za zaštitu flore, faune i divljih staništa, na koju se Srbija pravno obavezala još 2008. godine
Zoe Lujić
Svi ti planovi ispostavili su se pogrešnim, zapaža hidrogeolog Zoran Stevanović, ekspert za podzemne vode. „I ta lažna slika stvarala se iz političkih razloga i viših ekonomskih ciljeva, jer trebalo je uhlebiti inženjere, čije je poslove po belom svetu ugrozila promena na globalnoj političkoj sceni“, kaže on.
Povampirenje stare ideje u ovom trenutku biće na korist isključivo pojedincima bliskim vlastima, odnosno nezajažljivoj korupciji. Jer, ako baš želi da sistem vodosnabdevanja načini stabilnijim, država se mogla okrenuti veštačkoj infiltraciji i povećanju kapaciteta postojećih podzemnih izvorišta, kojima obiluju sva nabrojana mesta, osim Gornjeg Milanovca, naglašava Stevanović i precizira da to rešenje podrazumeva „svega 10-15 odsto sume koju će država izdvojiti od novca poreskih obveznika za pravljenje Svračkova“. Strategija upumpavanja rečne vode u podzemlje, odakle se ta uvećana količina prečišćava prolaskom kroz stenjsku masu, razvijana je istovremeno sa zamrlom idejom o izgradnji akumulacije, u staroj Jugoslaviji.