Prva javna tribina pod nazivom „Brana Svračkovo – spas ili pretnja?“, u organizaciji Društva za zaštitu Rzava „Rzavljani“, održana je u Arilju.
Tribina je imala za cilj da osvetli sve aspekte planirane izgradnje brane Svračkovo – od bezbednosnih i ekoloških, do ekonomskih i društvenih posledica koje bi ovaj projekat mogao imati po Arilje i okolna mesta, saopšteno je.
Predstavnik društva “Rzavljani” Mišo Jevgenijević istakao je da borba za Rzav traje od samog početka planiranja brane, ali i da građani decenijama nisu bili dovoljno uključeni u donošenje odluka koje se direktno tiču njihovog života, sigurnosti i prirode. Kako su poručili, cilj tribine bio je da se građanima omogući pristup relevantnim informacijama, otvorena diskusija sa stručnjacima i aktivno učešće u odlučivanju o budućnosti reke.
Na tribini su govorili profesor dr Zoran Stevanović, hidrogeolog i redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Zoran Đajić, geolog i osnivač udruženja „Kamena kolonija“, Milan Ćulibrk, novinar i bivši glavni urednik NIN-a, i Žaklina Živković, izvršna direktorka organizacije Polekol i članica inicijative „Pravo na vodu“.
Brana je zamišljena je ’70-ih godina 20. veka. Glavni projekat završen je 1997. godine, gradnja započeta 2012, kada je predviđeno da će biti gotova 2017. godine – ali to se nije desilo. Ove 2025, brana još nije gotova, a građani protestuju protiv izgradnje brane Svračkovo. Prema poslednjim najavama, biće gotova 2027. godina, ali možda i 2028, čime bi trajanje gradnje iznosilo 16 godina.
Profesor Stevanović je ocenio da je izgradnja brane Svračkovo nepotrebna, upozorivši na ozbiljne hidrogeološke rizike i moguće posledice po vodosnabdevanje i ekosistem. Naglasio je da postoje i realne alternativne mogućnosti za obezbeđenje vode, koje su ekonomski i ekološki održivije, navodi se u saopštenju.
foto: Srećko Pantović
Geolog Zoran Đajić upozorio je na nestabilnost terena i činjenicu da planirana lokacija pripada tektonski aktivnoj zoni sa brojnim rasedima i pukotinama, što, kako je istakao, predstavlja veliki rizik za bezbednost brane i stanovništvo nizvodno.
Ekonomski aspekt projekta predstavio je Milan Ćulibrk, koji je podsetio da je vrednost izgradnje brane porasla sa prvobitno planiranih 57 miliona evra, prvo na više od 150 miliona evra, a potom upozorio da bi se, ukoliko se ovakav trend nastavi, došlo do neuporedivo veće cifre što nedvosmisleno upućuje na moguće malverzacije i odgovornost institucija, dodaje se u saopštenju.
Cena brane je puta menjana. Svaki put naviše. Inače, treba istaći da je Rzav reka sa najčistijom vodom u Srbiji.
Sa društveno-ekološkog aspekta, Žaklina Živković je istakla da se pravo na čistu i dostupnu vodu mora braniti svakodnevno, podsećajući da Arilje već godinama ima problem sa restrikcijama i gubicima vode u mreži. Ukazala je da se rešenje ne može tražiti u novim akumulacijama, već u održivom upravljanju postojećim vodnim resursima i transparentnosti institucija.
Tribina je, prema oceni organizatora, prevazišla očekivanja i pokazala koliko su građani Arilja zabrinuti i zainteresovani za temu brane. Organizatori ističu da je ovo tek početak serije aktivnosti o budućnosti Rzava i da će „Rzavljani“ nastaviti da insistiraju na pravu građana da budu informisani i uključeni u sve odluke koje se tiču njihovog života i prirodnog okruženja.
tekst preuzet sa N1
—–
Pogledajte celu tribinu
foto: Srećko Pantović