Hidrogeolog Zoran Stevanović, ekspert za podzemne vode, poredi buduću akumulaciju na Velikom Rzavu sa bokalom ustajale vode, u ime čega je dopuštena degradacija infrastrukturnih objekata za vodosnabdevanja, kao i izvorišta podzemnih voda
Foto: Ivan Nikolić
Povodom demantija JVP „Srbijavode“ na tekst „Korupcija ubija i reke„, objavljen u 78. broju Radara, hidrogeolog Zoran Stevanović, ekspert za podzemne vode, iznosi svoje stručne stavove, proširujući teze koje je već izneo u pomenutom tekstu. Stevanovićev osvrt prenosimo u celosti:
„JVP Srbijavode niti su donosile odluku o izgradnji brane Svračkovo na reci Rzav, niti su pozvane da tu odluku brane, jer se tek od 2021. uključuju u proces izgradnje objekata – brane i akumulacije ‘Svračkovo’. Odluka je bila posledica promene vodoprivredne politike krajem 1970-ih po kojoj je planirano da se Srbija okuje sa preko 50 novih akumulacija površinskih voda i da se supstituiše, do tada u Srbiji, kao i u celoj SFRJ, dominantno snabdevanje kvalitetnom podzemnom vodom.
Koncept je baziran na tadašnjoj projekciji enormnog uvećanja potreba za vodom stanovništva i industrije, što je i tada bilo u suprotnosti sa realnom potrošnjom vode u razvijenim zemljama Evrope. Ocenjeno je da izvorišta podzemnih voda te potrebe ne mogu da prate.
Od tada pa do početka 21. veka, izrađene vodoprivredne osnove i prostorni planovi prate ovakve projekcije koje je kasniji život potpuno demantovao. Tako je u tim dokumentima računata norma specifične potrošnje od preko 600 litara po stanovniku za jedan dan, koja je i tri puta veća od trenutno aktuelne.
Ljudski faktor i nemar
Dok je ideja o potrebi izgradnje površinskih akumulacija za potrebe energetike, sprečavanja poplava, navodnjavanja, razumljiva, dotle je neshvatljivo da se insistira na korišćenju ove vode za piće ako postoje realno dovoljni resursi podzemnih voda koje su daleko boljeg kvaliteta, i u uslovima prirodne zaštite od zagađivanja, što autori demantija JVP ‘Srbijavode’ nažalost ne razumeju.
Tako se pogrešna odluka o izgradnji sistema Rzav danas brani argumentima koji apsolutno ne odgovaraju stvarnosti i u državi u kojoj su ocenjene rezerve podzemnih voda tri puta veće od trenutno korišćenih i podzemnih i površinskih voda za javno snabdevanje. Podzemnih voda nema svuda i uvek, ali upravo na području gde se gradi sistem Rzav, ima ih više nego dovoljno. I njihova sezonska neravnomernost se prevazilazi regulacijom režima na tehnički skoro identičan način kao što je slučaj sa akumulacijama, samo se to odvija u podzemlju.
Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine na koju se „Srbijavode“ pozivaju, usvojena je 2017, i značajno je revidovala projekciju potreba za vodom i naravno razmatra projekat ‘Rzav’ kao gotovu stvar, a ne kao ‘jedan od najvažnijih projekata’. Ali ‘kad uđeš u pogrešan voz sve su stanice pogrešne’, pa tako i ‘Srbijavode’ brane neodbranjivo.
A da li zaista postoji ‘nedostatak vode u podzemnim izvorištima centralne Srbije’, ili je u pitanju ljudski faktor i nemar?
Ostatak teksta možete pročitati na Radaru
Objavljeno u nedeljniku Radar 22.9.2025.